Франкенштајнове адаптације готово никада нису Франкенштајнове адаптације

Мари Схеллеи ’С готички роман Франкенстеин је прича која се непрестано препричава - али готово никада није препричана верно . 2015. године смо добили Виктор Франкенштајн , последња у екранизацији која носи име Франкенштајн, али која нема пуно везе са оригиналним текстом.

Ова навика мање верних адаптација Шелијевог дела сеже дуго у прошлост. Историја Франкенстеин адаптације је историја приповедачких делова ходгеподгеа који се непрестано шавају, тргају и поново спајају у спој онога што је пре дошло. Али, када је „пре“ 200 година сценских и екранизација, изворни материјал и инспирација крваре, а „оригинал“ се искривљује - попут игре привременог телефона.

Али мимо наративне конволуције која долази са протоком времена, Франкенстеин наизглед увек био текст који избегава верну адаптацију. Од самог почетка, на сцени и као један од првих филмова икада снимљених, оригинална визија Мери Шели о човеку и створењу које је створио ретко је била своја ...

Како је Франкенстеин постао

За оне које занима енглеска књижевност, феминизам или рођење модерне научне фантастике, можда прича о томе како Франкенстеин настала је позната колико и сама књига. Основну причу прво је записала 18-годишња Мари Схеллеи (тада Мари Воллстонецрафт Годвин) 1816. године док су она и љубавник / будући супруг Перци Схеллеи били у посети лорду Бирону у Швајцарској.

Названа „Година без лета“, ерупција планине Тамбора имала је Европу 1816. године у канџама вулканске зиме, остављајући беспослену групу са мало посла у виду рекреације на отвореном док је боравила у близини Женевског језера.

прочитајте више: Крвареће срце Дракуле

Уместо тога, књижевне колеге читале су немачке приче о духовима једна другој, што је довело до изазова да сваки од њих написа своју причу о духовима. И тако је рођено једно од првих дела модерне научне фантастике. Франкенстеин, као пуни роман, биће анонимно објављен две године касније на Нову годину 1818. године.

Да ли знате причу о Франкенстеину?

За оне који нису упознати са изворним материјалом, Франкенстеин је епистоларни роман, испричан у серији писама капетана Роберта Валтона својој сестри, као и у његовим чланцима у часопису (треба напоменути да ово уоквиривање наратива врло ретко улази у екранизацију или сценске адаптације).

Валтон који води слава налази се на арктичкој експедицији када његова посада пронађе хладног и сломљеног Вицтора Франкенстеина. Извлаче га на брод, а др Франкенстеин преноси причу о чудовишту које је створио Валтону - чудовишту којег прогони преко леда.

То је прича о стварању и напуштању и породици. Створење је овде вероватно много више херојског, симпатичног протагониста од Франкенштајна, чији грех није у томе што се игра Бога (иако су неки то изнели), већ у томе што оставља своју творевину саму у збуњујућем, суровом свету за разлику.

За разлику од толико његових интерпретација на екрану, Створење романа је елоквентно, промишљено и - бар у почетку - надахнуто лепотом природног света. Касније користи свој дар за језик да артикулише своју муку, говорећи Франкенстеину, „Задовољан сам с тобом. Злонамерна сам јер сам јадна. Зар ме се цело човечанство не клоне и не мрзи? Ти би ме, творче мој, растргао на комаде и тријумфовао; запамти то и реци ми зашто бих требало да сажалим човека више него што он мене? “

Прве представе и филмови Франкенштајна

Ако ништа од ове радње или причице не звучи познато, вероватно нисте ви криви. (Па ти могао читати Франкенстеин , која је једна од оних класика која се изузетно добро држи.) Већина екранизација бира и бира оно што желе од оригиналног материјала, чешће црпећи инспирацију из филма из 1931. у којем глуми Борис Карлофф, него Мари Схеллеи.

прочитајте више: 13 заборављених филмова о Франкенстеину

Али пуне две деценије пре него што је режисер Јамес Вхале снимио култни хорор филм, Франкенстеин је већ била филмска звезда - заправо, прича је била једна од првих посвећених филму. Франкенстеин ‘Адаптација на екран догодила се отприлике деценију након изума самог биоскопа, чинећи ову самопризнато„ либералну адаптацију “из Едисон Продуцтионс једним од првих филмова икад .

Једна од запажених промена романа у 12-минутном филму је срећан крај за Франкенштајна и његову нову супругу Елизабету (упозорење спојлера: у књизи Створење убија Елизабет у брачној ноћи, а сам Франкенштајн касније умире лед. Прилично мрачно).

Наравно, одлука да се донесе Франкенстеин у једну од најранијих Едисонових филмских продукција није се догодило у културној изолацији. Између објављивања романа и стварања филмова попут овог класика из 1910. и верзије из 1931. постоји пут адаптације.

Према ово Филмска школа одбацује чланак , 1823 - прва година Франкенстеин био прилагођен сцени - имао је пет одвојених представа на сцени. Управо су ове адаптације у раној фази прво увеле лик асистента Виктора Франкенстеина Фритза, који ће касније еволуирати у Игора којег познајемо из толико каснијих филмских адаптација.

Филм Бориса Карлоффа заправо је инспирацију извукао из драмског дела Пегги Веблинг из 1927. године, а не из самог романа. И, кретање напред у еру таквих класика попут Млади Франкенштајн или не класика попут недавно објављене Виктор Франкенштајн , лако би се могло тврдити да је већина следећих Франкенстеин адаптације имају више везе са филмом Јамеса Вхалеа из 1931. године - и његовим наставком из 1935. године Невеста Франкенштајна - него што раде са Схеллеи-иним радом.

Најверније адаптације Франкенштајна Мери Шели

Иако многи Франкенстеин адаптације више занимају филм из 1931. или неки хит оријентисан на акцију (да, Ја, Франкенстеин, Гледам те), било је покушаја верније верзије током година.

Кеннетх Бранагх је избо верним препричавањем Франкенстеин са својим филмом из 1994. године Франкенштајн Мери Шели. Филм ради мало бољи посао артикулишући нијансе Створења од већине других адаптација, али и даље није у праву. Филм такође на посебно нескладан начин мења крај, не само да оживљава невестину Створу, већ јој даје главу и сећања Елизабете. Јао.

Давид Цров даје добар аргумент на овом сајту који Пенни Дреадфул ' тумачење створења у облику Калибана једна је од највернијих верзија лика икада представљеног на екрану.

Све, од чудесне гавранове косе до његове красне љубави према Џону Милтону, тактично је пребачено на телевизију. Међутим, ако тражите адаптацију која поприма не само иконски карактер, већ и целу причу, препоручио бих сценску верзију Националног позоришта предузету 2011. године.

Британски филмски режисер Данни Боиле на сцену је довео Франкенстеина у главној улози Бенедицт Цумбербатцх и Јонни Лее Миллер . Двоје познатих глумаца су наизменично мењали улоге Виктора Франкенштајна и Створења, стварајући дословнију тематску везу између два лика. Две стране истог новчића. Два створења су на крају срушена кривицом, мржњом и бесом.

Продукција је била релативно блиска адаптација оригиналног романа (са проблематичним додавањем сцене силовања) и емитована је у биоскопима широм света путем Натионал Тхеатре Ливе, што значи да је ова адаптација, у извесном смислу , је такође био екран.

Међутим, представа тек треба да буде објављена на ДВД-у и, према позоришту , никада неће бити ако творци представе имају било шта да кажу о томе. Моћи које буду више воле да се сачува ефемерност изведбе. Може се само надати да то значи Франкенстеин ће поново наћи пут до биоскопа за још наступа на бису.

Зашто се Франкенштајн опире верној адаптацији?

Зашто је Франкенстеин тако ретко прилагођаван осећајем верности? Не треба гледати даље од најраније адаптације - Претпоставка: или судбина Франкенштајна (1823) - да бар делимично одговори на то питање. Књига Криса Балдика У Франкенстеиновој сенци детаљи о томе како је представа улагала велике напоре да ублажи конзервативне реакције (многима је роман био субверзиван и атеистички).

прочитајте више: Историја Франкенстеиновог стрипа

Продукцију је ипак бојкотовала група „пријатељи човечанства“, што је навело руководство представе да објави следећу изјаву: „Упечатљиви морал изложен у овој причи је фатална последица те претпоставке која покушава да продре преко прописаних дубина, у мистерије природе.'

Даље, редитељ Рицхард Бринслеи Пеаке представио је Франкенштајновог помоћног лика који „припрема публику да интерпретира причу према примљеним хришћанским представама о греху и проклетству говорећи им да„ попут др Фауста, мој господар подиже ђавола “.

Скоро два века касније, Даниел Радцлиффе игра инкарнацију овог лика дизајниран да објасни публици како би требало да се осећају поводом Франкенштајновог играња Бога у Вицтор Франкенстеин.

Значај женске перспективе

Као ћерка анархистичког филозофа Виллиама Годвина и феминисткиње Мари Воллстонецрафт (која је умрла 11 дана након Маријиног рођења), Мари Схеллеи је била фасцинантна жена, која је имала много тога да каже у култури која није толико заинтересована за оно што жене имају да кажу о томе .

Један од разлога Франкенстеин па издржава због испитивања ароганције човека и пропасти света без емпатије - тема коју, наравно, може истражити било ко, али она која, чини се, нема пуно игре у предузетим делима од привилегованих белаца.

Чини се важним напоменути, у овом тренутку, да је већина Франкенстеин адаптације (мада сигурно не све) предузели су мушкарци који су можда мање културно мотивисани да размотре традиционалнији начин на који се живот доноси на овај свет. На крају крајева, због ограничења која западно друштво поставља на оба пола, док је наука историјски била домен мушкарца, неговање деце је, историјски гледано, било женско.

Новинарка Сади Доиле недавно је одговорила на Виктор Франкенштајн редитеља Паула МцГуиган-а недавна тврдња да је оригинално дело Мари Схеллеи „досадно као вода из посуђа“ оцртавајући убедљиву теорију коју је написала Мери Шели Франкенстеин као својеврсна освета за њена сестра Фани (надимком: Францес), која је злостављана због нелегитимности и на крају се убила, написавши у својој самоубилачкој поруци: „Ускоро ћете заборавити да је икада постојало такво створење као ...“

Постоје многа тумачења Франкенстеин прича - многи од њих аутобиографски. То је један од разлога што је тако добра прича. Али занемаривање родитеља и данак који има не само на дете, већ и на свакога у његовом животу, свакако је централно. И то она која се често занемарује Франкенстеин адаптације у корист истраживања тема науке, природе и човековог држања посебно у односу на његово дело. Ова тумачења се међусобно не искључују, али се потоња често вреднују у односу на прва.

То је можда лако погледати Франкенстеин, и његова два мушка протагониста и да га прилагоде са мало пажње значају жена и других социјално обезвређених ликова у причи. Напокон, сви су они периферни ликови. Али они су ликови који највише пате. Или барем они који највише пате са најмање снаге да промене судбину.

Виктор и његово створење непрестано трпе, али створили су сопствену патњу и имају много шанси да промене сопствене судбине. Елизабети и женском сапутнику Створења никада није додељена иста снага.

Будућност Франкенстеинових адаптација

Као што ово Брлог Геека чланак истиче, верност није једнако квалитету. Неке од највернијих екранизација књига су најгоре, док неке од најмање верних адаптација могу постати нешто боље. Укључено је превише променљивих, превише могућих пермутација да би се извршиле опсежне генерализације. И, у свету Франкенстеин адаптације, на пример, Вхале-ов филм из 1931. године остаје класичан, онај који наставља да утиче на културу на своје важне начине.

Међутим, било би лепо добити модеран Франкенстеин адаптација која је лакше доступна од сценске верзије Данни Боиле-а и потпунија од Пенни Дреадфул ‘С Цреатуре - макар само за све средњошколске наставнике енглеског језика којима треба нешто да покажу када су болесни.

Нажалост, колико знам, тренутно нема верних Франкенстеин адаптације у радовима. Шта је дешава се у Франкенстеин свет адаптације? Недавно, читав низ биографија о Мари Схеллеи. 2017. године Елле Фаннинг је глумила аутора у Мари Схеллеи , конвенционални биографски филм који је испричао причу о вези између младог аутора и Перција Схеллеија, као и начине на које се Мари Схеллеи осећала нескладном са својим временом. У филму су се могле похвалити списатељица, Емма Јенсен, продуценткиње и редитељка Хаифаа Ал-Мансоур ( Вадја ).

Другде, ХБО макс има наручио серију тзв Друштво Схеллеи од Ривердале / Сабрина сховруннер Роберто Агуирре-Сацаса. Серија ће приказати младу верзију Мери Шели, која месечево светли као ловац на чудовишта и натприродне претње (укључујући манифестацију Маријиног књижевног стваралаштва, Франкенстеиново чудовиште).

Можда ће континуирано занимање за фасцинантан живот Мери Шели на крају напипати мало узбуђења за верније препричавање њене најпознатије приче. У међувремену ћемо морати да се задовољимо оним што имамо: једним од најбољих жанровских романа у последњих неколико векова.

Каити Бурт је уредница особља која покрива књиге, ТВ, филмове и културу обожавалаца у Брлог Геека . Прочитајте више о њеном раду овде или је пратите на Твиттер-у @каитибурт .